Potreban vam je stomatolog?
Kontaktirajte nas i zakažite pregled.
Temelj moderne stomatologije, zasnovan na prevenciji, dijagnostici, lečenju i rekonstrukciji zuba oštećenih karijesom. Obuhvata veliki spektar inervencija koje pacijente najčešće dovode u ordinaciju: saniranje oštećenja tvrdih zubnih tkiva (karijes, frakture, erozije), upale živca itd.
Plombiranje zuba se radi kada je došlo do gubitka dela zuba usled karijesa ili preloma. Postupak plombiranja zuba se uglavnom započinje anesteziranjem, kako bi bio bezbolan. Nakon toga se uklanjaju karijesne mase odgovarajućim borerom. Na kraju se postavlja plomba. Kod preloma zuba postupak je nešto drugačiji a zavisi od obimnosti povrede zubnog tkiva.
Cena plombiranja zuba zavisi od broja površina koje se plombom rekonstruišu. Kreću se od 3000-4000 dinara.
Kod nas ste uvek dobro došli, pozovite i zakažite vaš pregled, kako bismo što pre rešili vaš problem.
Konzervativna stomatologija deli se na dve oblasti, a to su rekonstruktivna stomatologija i endodoncija.
Rekonstruktivna stomatologija predstavlja uklanjanje karijesa u potpunosti i postavljanje adekvatnih ispuna. Danas se skoro podrazumeva da su u pitanju kompozitni ispuni tzv. bele plombe. Pored očigledne prednosti belih nad crnim plombama (estetika), postoji i još par. Kao prvo, kod postavljanja kompozitnih ispuna uklanja se isključivo karijesom destruirano tkivo, a čuva se zdravo. Kod amalgamskih plombi prvo moramo ukloniti tkiva dovoljno za mehaničku vezu ispuna i tkiva, što često znači žrtvovanje zdravog dentina. Kompozit se hemijski vezuje za zubna tkiva, što omogućava minimalno žrtvovanje. Kao drugo, kompozit u svom sastavu nema metale, kao sto su živa, olovo, srebro itd, koji eventualno mogu biti štetni po zdravlje. Dalje, njima se izuzetno uspešno mogu rešiti frakture zuba u velikom procentu slučajeva. Amalgam je sve više istorija stomatologije, kako iz navedenih razloga, tako i zbog zaštite okoline. Savremeni kompozitni materijali omogućavaju vrhunsku estetiku, a veza koju ostvaruju sa tkivom dodatno ojačava zub i sprečava frakture. Konačno, zahvaljujući kompozitima nema više čuvenog „dva sata bez jela“, možete užinati u prvoj pekari iza ćoška.
Kada karijes napreduje toliko da ugrozi pulpu smeštenu u samom središtu krunice, razvija se zapaljenje pulpe (pulpitis). Ako se ne reaguje terapijom, razvija se nekroza, zatim gangrena, sa posledičnim promenama u kosti oko vrha korana zuba (granulom, cista). U svakom slučaju potreban je endodontski tretman (vađenje živca).
Šta uzrokuje oštećenje pulpe (živca)?
Najčešći uzrok je duboki karijes, gde bakterije iz karijesne šupljine direktno deluju na zubnu pulpu. Ona može reagovati ili upalom (koju ćete definitivno osetiti) ili nekrozom (odumiranjem), koja često protiče bez jasnih simptoma. Nesto ređe uzrok moze biti i neka vrsta traume, fizičke, kao sto je udarac (u padu ili sportu), hemijske (zbog neadekvatnog koriscenja dentalnih materijala) i toplotne (brusenje bez adekvatnog hladjenja).
Koji simptomi upućuju na oštećenje pulpe?
Osnovni simptom je bol, koja može biti spontana ili se javlja posle provokacije i traje vise od 10 sekundi. Mogu postojati bolovi u toku jela, ali i prisustvo fistule (slične bubuljici) u predelu vrha korena zuba. Vrlo je neugodno ako je prvi simptom otok.
Zašto se problem ne može rešiti antibioticima i lekovima protiv bolova?
Zato što antibiotik ne može dopreti do izvora infekcije – bakterija unutar korenskog kanala. Jedini način da se infekcija ukloni je lečenje korenskih kanala. Osim toga, ako se stanje samo smiri, ne znači da se oboljenje ne razvija i dalje – upala se širi u kost, stvara se granulom, pa onda i cista. Ako takva patološka pojava postane prevelika, smanjuje se mogućnost endodontskog lečenja.
Šta podrazumeva lečenje korenskih kanala?
U Stomatološkoj ordinaciji Panakeia se primenjuju savremena tehnologija i napredni materijali, koji omogućavaju precizan, brz i bezbolan tretman kanala zuba, ponekad i u jednoj poseti, čime maksimalno smanjujemo stres i štedimo vreme pacijenta.
Prvi korak je dobra dijagnostika (rendtgen snimak i pregled). Posle primene lokalnog anestetika pristupa se uklanjanju karijesa, a tek tada se krece sa obradom korenskih kanala. Veoma je važno da terapeut bude adekvatno obučen i iskusan, da bi mogao da pronađe sve kanale i utvrdi moguće varijacije njihovog oblika. Tačna dužina kanala se određuje apex lokatorom, a zatim se obrađuju hemijskim i mehaničkim putem. Najčešće se kombinuju ručna i mašinska obrada kanala, uz obilnu irigaciju (ispiranje) dezinficijensima. Po potrebi se u kanale postavljaju medikamenti za lečenje infekcije, koji se uklanjaju najčešće posle 7-14 dana. Sledeća faza je završno punjenje kanala pastom i gutaperkom, što omgućava hermetičko zatvaranje obrađenog prostora.
Cela ova procedura omogućava da se više od 95% zuba sačuva od vađenja. Nažalost, zdravstvena svest naših pacijenata je još uvek na niskom nivou, jer se relativno veliki broj ljudi olako odlučuje na vađenje zuba koji boli, bez razmišljanja o posledicama takve odluke (u funkcionalnom, estetskom i materijalnom smislu). Pacijenti moraju znati da se ni jedna proteza, most ili implantat ne mogu meriti sa dobro izlečenim korenima zuba, a svako od navedenih rešenja je višestruko skuplje od endodontske terapije.
Na kraju, veoma je bitno da se zub definitvno zbrine ispunom (plombom) ili krunicom u okiru mesec dana.