Augmentacija mekih i tvrdih tkiva - kosti (ugradnja veštacke kosti, nadoknada kosti)


Augmentacija predstavlja nadoknadu izgubljene kosti. Gubitak zuba sa sobom nosi i gubitak okolne kosti, što je nepovoljno sa stanovišta ugradnje implantata. Sa funkcionalnog i estetskog aspekta, da bi se ostvarili optimalni rezultati, gotovo uvek je neophodno primeniti augmentaciju, pre ili u toku ugradnje implantata. Jedan od razloga je obezbeđivanje koštane potpore implantu, kako bi podneo opterećenje pri funkciji. Drugi razlog je estetski, jer nam je potreban prirodan oblik zubnog luka i mekih tkiva, što nam omogućava jedino dovoljna količina kosti. Augmentacija se može izvesti primenom autologne (sopstvene) kosti ili biomaterijala, a nekada i kombinovanjem. Autologna kost se uzima sa različitih mesta, najčešće sa donje vilice u predelu umnjaka. U Stomatološkoj ordinaciji „Panakeia“ koristimo i autolognu kost i veštački dobijenu kost (iz goveđeg hemodijalizata) uz upotrebu PRF-a. PRF (Platelet Rich Fibrin) predstavlja faktore rasta dobijene iz pacijentove krvi. U obliku je fibrinskog ugruškakoji, postavljen u operativno polje, postepeno i u dužem vremenskom periodu oslobađa faktore rasta u okolno koštano i meko tkivo. Rezultat korišćenja PRF-a je stvaranje nove kosti i krvnih sudova, kao i znatno skraćenje vremena oporavka. Koristi se prilikom:


  1. Ugradnje implantata
  2. Podizanja poda sinusa
  3. Augmentacije kosti
  4. Zbrinjavanja recesija
  5. Parodontalne hirurgije
  6. Ekstrakcija zuba.


Materijal za augmentaciju može se dobiti iz različitih izvora. Augmentacijski zahvati mogu se svrstati u kategorije koje opisuju defekti koje treba korigovati:


1-korekcija visine kosti

2-korekcija širine kosti

3-korekcija visine i širine kosti


Augmentacijski zahvati se mogu klasifikovati i u zavisnosti od načina na koji se postavljaju na mesto koje se augmentira na :


1-onlej transplantate - uzeta kost postavljena direktno na površinu koja se augmentira, kako bi se korigovala visina i /ili širina kosti

2-inlej transplantat - augmentat postavljen na mesto unutar kosti, kao što je sinusna šupljina

3-interpozicioni transplantat - pozicioniran između dva dela kosti koja su razdvojena (bone splitting tehnika)


Indikacije za augmentaciju mogu biti kako estetski razlozi tako i biomehanički razlozi. Augmentacija u službi estetike se često primenjuje u prednjem delu gornje vilice, zbog izražene vidljivosti tog područja. Takva augmentacije se može raditi čak i kada postoje zadovoljavajući biomehanički parametri za ugradnju implantata.


Opisano je nekoliko augmentativnih tehnika koje nastoje ispraviti nedostatak kosti. One uključuju upotrebu resorptivnih ili neresorptivnih membrana zajedno sa tehnikama vodjene koštane regeneracije. Granulirani materijal koji se često koristi prilikom augmentacije,može biti: autogeni (sa iste osobe), alogeni ( sa neke druge jedinke ,ali iz iste vrste-humanog porekla ), ksenogeni ( sa jedinke iz različite vrste, kao npr. Govedji, konjski, svinjski, dobijen iz nekih vrsta algi...) i sintetski (hidroksiapatit, trikalcijumfosfat, biostaklo, polimer...). Sva istraživanja pokazuju da je najbolji granulirani materijal za augmentaciju autogena kost. Ksenogeni materijali se mogu mešati sa autogenom kosti ili sa faktorima rasta dobijenim iz pacijentove krvi. To je veoma čest slučaj augmentacije.


Prilikom augmentacije se koriste i membrane, koje imaju za cilj da fiksiraju augmentirano područje i spreče urastanje mekog tkiva u augmentiran predeo. Najčešće se koriste resorptivne kolagene membrane.


U stomatološkoj ordinaciji Panakeia se koriste isključivo sertifikovani materijali za augmentacije.


Image title


Image title


Image title